TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Kraljica jagodastog voca…

Jagode najbolje uspevaju kada su u potpunosti izlozene suncu i dobroj ventilaciji, obezbedjene dovoljnom kolicinom vlage. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu umanjuje mogucnost pojave brojnih gljivicnih oboljenja. Jagoda najbolje radja na visokopropustljivim zemljistima (peskovitoj ilovaci) koja sadrze visok stepen organske materije (>3%), a cija se kiselost (pH) krece izmedju 6,0–6,5. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvrsiti testiranje zemljista i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljistu. Kiselost zemljista (pH) moze se povecati unosenjem kreca, a smanjiti unosom sumpora. Kolicina organskih materija u zemljistu moze se takodje povecati unosenjem zivotinjskog djubriva u kolicini od 20-40mT/ha. Najcesce se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste djubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko djubrivo) i ogranici nivo azota u zemljistu (zivinsko djubrivo).

Za uspesnu proizvodnju veoma je vazno obezbediti sadni materijal dobrog kvaliteta, ispravnog zdravstvenog statusa. Razmak izmedju redova krece se od 1,1 do 1,3 m. Mora se imati u vidu sirina kosilice za neometano kosenje, prskanje i berbu. Razmak izmedju sadnica u redu kod jagode varira od 45 do 60 cm,u zavisnosti od bujnosti sorte i vremena sadnje. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povrsinu izracunava se pomocu obrasca: ukupna povrsina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom izmedju sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 1.1 m izmedju redova, podeljeno sa 0,45 m izmedju sadnica jednako je 20. 202 sadnice (10000/1.1/0.45=20202.0).

Sorte jagode uglavnom se svrstavaju na jednorodne (junske) ili stalnoradjajuce. Jednorodne sorte pokazuju reakciju na kratke jesenje dane kretanjem cvetova u krunici. Biljke ulaze u period mirovanja kasno u jesen i prezime u polju. Na podrucju Srbije, pri kraju aprila i tokom maja, prolecne temperature iniciraju rast bokora i pojavu cvetova pracenu razvojem ploda, a spremne su za berbu uglavnom u junu. Dugi letnji dani indukuju pojavu izbojaka, stolona, na kojima se formiraju novi zivici koji sluze za popunjavanje leje naredne godine.

Jagoda je kultura koja zahteva dosta znanja i truda, a najvise rucnog rada. Berba je najlaksi i najsladji deo posla. Plodovi jagoda za svezu upotrebu su cvrsci, a pod idealnim uslovima mogu se cuvati u hladnjaci do 21 dan.

SADNJA

Redove je najbolje postaviti u pravcu sever-jug kako bi se obezbedila maksimalna izlozenost suncu, bolja ventilacija i protok vode. Korisno je potopiti koren sadnice u vodu na nekoliko sati pre sadnje.

NAVODNJAVANJE

Uspesno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbedjuje zadrzavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporucuje se sistem zalivanja u tankom mlazu, a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U sredisnji deo banka, celom duzinom, moze se postaviti savitljiva irigaciona traka koja se moze i ukopati u zonu ispod korena, narocito kod izdignutih bankova. Tenziometar je najbolji nacin nadgledanja vlaznosti zemljista, mada se, po pravilu, koristi 2.5 do 5.0 cm vode nedeljno u kombinaciji sa padavinama u godini sadnje.

PREHRANA SADNICA

Na oko 4 nedelje nakon sadnje primeniti 35- 45 kg N /ha. Preporucuje se dodatna prihrana krajem leta primenom 35 kg N /ha. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) predstavlja najbolji izvor azota u godini sadnje.

SUZBIJANJE KOROVA

Brzo suzbijanje korova znacajno je kod sistema gajenja pod folijom, kako se korov ne bi utvrdio u zasadu. Malciranje slamom se koristi u cilju zastite tokom zime, a potom i za suzbijanje korova u narednim sezonama, zajedno sa primenom herbicida i rucnog plevljenja.

ZASTITA TOKOM ZIME

Biljke ulaze u period mirovanja krajem jeseni (od sredine do kraja novembra). Da bi se bokornice zastitile od ekstremno niskih temperatura i pomeranja zemljista, a potom i isusivanja, koristi se malc kojim se prekrivaju sadnice. Kao malc, obicno se koristi slama od psenice. Preko sadnica se nanosi od 4 – 9 cm slame. Da bi se obezbedio sloj slame debljine 2,5 cm po hektaru potrebno je 2,5 mT slame. Na manjim parcelama, malciranje se moze obaviti i rucno, uz paznju da debljina sloja nanesene slame bude ravnomerna.

OPREMA

Za proizvodnju jagode na otvorenom ( bankovima ) na nasoj plantazi koristimo od opreme malc foliju debljine 50 mikrona crne boje , sirine 120 cm sa rupama koje su na rastojanju od 30 cm jedna od druge a medjuredno rastojanje je isto 30 cm. Folija nam sluzi za zagrevanje zemlje, ocuvanje vlage i sprecavanje rasta korova. Oprema koja se koristi u proizvodnji jagode zahteva dosta ulaganja koja su neophodna kako bi se stekli dobri uslovi za razvoj biljke. Postavljanje folije je moguce masinskim i rucnim putem. Mi smo sistem za navodnjavanje KPK ( kap po kap ) kao i samo pravljenje banaka i postavljanje folije sve radili rucno i samostalno.

Pomocu traka kap po kap dostavljamo vodu i potrebna hraniva svakoj biljci da bi se pravilno i maksimalno razvila i da bi smo dobili sto vise grama velikih i ujednacenih plodova po biljci. Pre zasnivanja svakog ozbiljnijeg zasada potrebno je sve dobro isplanirati da bi navodnjavanje funkcionisalo besprekorno. Vodu dovodimo u cisternu zapremine 1000 litara i iz nje putem ventila regulisemo pritisak i protok vode ka filteru za vodu i kroz okiten crevo debljine 1 cola voda tece prema manjim ventilima koji regulisu protok vode kroz trake kpk u srediste banka prema biljci.

Ovim putem ubacujemo i prehranu za biljke koja predhodno prolazi kroz mesac i pod pritiskom protice kroz sistem kpk prema biljci.

Filter za vodu
Filter za vodu
Folija sa rupama za jagode
Folija sa rupama za jagode
Folija za jagode
Folija za jagode
Kotur trake za navodnjavanje
Kotur trake za navodnjavanje
Okiten crevo i ventil za traku
Okiten crevo i ventil za traku
Traka za navodnjavanje
Traka za navodnjavanje
Traka Pluvio
Traka PLUVIO
Traka Pluvio
Traka PLUVIO
Oprema
Oprema
Oprema
Oprema
Oprema
Oprema
Oprema
Oprema

Iz prirucnika za proizvodnju jagode za svezu potrosnju

STETOCINE I OBOLJENJA

Larve Lygus ostecenja na plodovima prave probadanjem semenki, na taj nacin uzrokujuci deformisanje plodova, ukljucujuci i catface ili ostecenja u obliku dugmadi sa velikim rojem semenki pri vrhu ploda. Stete mogu biti ogromne, a plod bez mogucnosti plasmana na trziste. Ova stetocina hrani se i razmnozava na velikom broju korova i useva, tako da je na zemljistima na kojima ima korova i zastupljenija. Odrasli insekti prezime u biljnim ostacima preostalim iz prethodne sezone i mrtvim biljnim ostacijma u polju, a tokom jedne sezone moze se izleci i vise generacija stetocine. Odrastao insekt je okruglog oblika, 6-6,5 mm duzine, i pomalo spljostenog oblika.

Boja mu je zelenkasta do mrke, a na krilima ima zute i mrke tacke. Mlade larve su zelene boje, lice na vasi, ali se mnogo brze krecu, i na krajevima nemaju produzetke koje imaju vasi. Uzorkovanje tokom sezone koje ima za cilj primenu hemijskih sredstava je vrlo efikasno, narocito od vremena cvetanja do berbe, sa preporukom da se sredstva za suzbijanje stetocina primene kod pojave 0,5 mladih insekata po klasteru, ili na 4 od 15 klastera po 1 ili vise. Malation, naled, piretrin, bifentrin i fenpropatin obezbedice dobru zastitu.

JAGODIN CVETOJED

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano prolece. Zenka polaze jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj drsci koja se lomi, cvetni pupojak vene i otpada. Najveca ostecenja prave po obodu zasada gde odrasli insekti prezime u lokalnoj vegetaciji. Cvetojed je tamne, crvenkasto- braon boje, a duzina mu je oko 2,5 mm. Ima izduzenu glavu sa tankim rilom dugackim oko 1,2 mm. Prag primene hemijskih sredstava je relativno visok, 1 – 2 pupoljka po cvetnoj lozi (truss), ili kada je osteceno vise od 1 cvetne drske po 0,3 m reda. Primena hlorpirifosa, malationa i fenpropatina po pojavi cvetnih pupoljaka u bokoru daje najbolji efekat. Prskanje oboda novih zasada ili parcela na kojima ranije nije bilo ove stetocine kako bi se sprecio prelazak u zasad moze biti efikasno.

TRIPS CVETOVA

Tripsi su sicusni, zuckasti insekti cilindricnog oblika duzine od 1,3 mm koji se hrane cvetovima. Ostecenja na plodu izazvana ovim insektima ogledaju se u tamnim pegama, poderanoj ili otvrdloj pokozici. Prag zastupljenosti ove stetocine pri kome se zahteva primena hemijskih sredstava je deset jedinki po cvetu. Primena ednosulfana, hlorpirifosa ili diazinon u periodu ranog cvetanja moze biti efikasna.

JAGODIN SMOTAVAC

Smotavac lista svilenom niti obavija ili obmotava list. Ostecenja su vidljiva tokom citave sezone, mada je neophodna ekstremno velika zastupljenost ovog insekta da bi se uocila znacajna ostecenja roda. Za suzbijanje se mogu koristiti karbaril, bifentrin ili spinosad, ukoliko je potrebno, sto obicno nije slucaj.

JAGODINA GRINJA

Ove grinje su sicusne i veoma tesko vidljive bez lupe. Boja im je ruzicasto-narandzasta, a odrasli insekti imaju sjajnu povrsinu. Ostecenja si vidljiva kod mladih listova koji se ukovrdzaju i zakrzljaju. Na sredisnjoj lisnoj veni mladog lisca mogu se videti velike mase polozenih jaja u vidu intenzivno bele mase. Larve se hrane cvetom, sto moze prouzrokovati deformaciju plodova. Cesce se mogu naci u starijim zasadima. Da bi se izbegla ova stetocina potrebno je obezbediti zdrav sadni material. Hemijska kontrola koja podrazumeva upotrebu endosulfana je moguca, ali neophodno je sredstvo rastvoriti u velikoj kolicini (200 g/ac). Takodje se moze se primeniti i neposredno pre pocetka cvetanja. Ovo hemijsko sredstvo takodje se koristi za suzbijanje drugih insekata, ukljucujuci Lygus lineolaris, Philaenus spumarius i vasi..

VASI

Vasi mogu prouzrokovati uvijanje listova, a visok stepen zastupljenosti ove stetocine moze da dovede do znacajnog smanjenja prirasta. Odrastao insekt je dugacak nesto manje od 2 mm, svetlo zelene boje sa izrazenim produzecima na zadnjem delu tela. Insekti sa krilima pojavljuju se kada broj insekata dostigne vece razmere. Ovi insekti doprinose ozbiljnim ostecenjima kao vektori virusa. Ukoliko se nadgledanjem zasada u maju i junu utvrdi vise od 2 vasi na listu, insekticid sprej sasvim izvesno treba upotrebiti. Za suzbijanje se moze upotrebiti sistemski disulfoton ili namenski imidacloprid sprej.

SKAKAVCI

Odrasli insekti su svetlo-zelene boje, klinastog oblika i priblizne duzine oko 3 mm. Oni sisaju insekte koji buse stabljiku i hrane se biljnim sokom, cime se smanjuje prirast i broj stolona, odnosno zivica. Simptomi ostecenja su i kratke lisne drske i sitni listovi koji su izobliceni i rastu pod pravim uglom u odnosu na sredisnji lisni nerv. Takodje dolazi do pojave marginalne hloroze koja se siri do sredisnje vene lista. Simptomi lice na virusnu infekciju. Vecina namenskih i sistemskih insekticida sirokog spektra su sredstva kojima se uspesno suzbija ova stetocina (karbaril, malation i imidakloprid).

LIVADSKA PENUSA

U vreme pred pojavu cvetova, na izdanke i listove jagode naseljavaju se larve Philaenus spumariuss. Ovi insekti buse izdanke i isisavaju biljni sok, smanjujuci tako prirast i bujnost sadnica. Krzljavi i sitni plodovi mogu biti posledica jakog napada ovog insekta. Izborani listovi tamnije zelene boje u odnosu na neostecene listove su dodatni simptomi zarazenosti. Zelatinasta masa neprijatna je prilikom branja. Primena insekticida endosulfana, bifentrina ili imidakloprida uspesno ce suzbiti ovu stetocinu, jer ona daje samo jednu generaciju godisnje.

KORENOV SURLAS

Ovi insekti napadaju koren ili bokornicu poput grcica, a mogu prouzrokovati kovrdzavost i uticati na smanjenje prinosa. Ovaj insekt znatno pojede koren zarazene biljke. Koren zarazene biljke je znacajno izjeden, a dalja zarazenost moze rezultirati uginucem biljke. Odrasli insekti pojavljuju se od sredine do kraja juna, i aktivni su tokom noci. Izgrizeni rubovi listova su karakteristicna pojava koju za sobom ostavljaju odrasli insekti. Postoji vise vrsta insekata koji izazivaju stetu i do 1 cm prema sredini lista. Vecina njih je mrke do crne boje, ponekad sa zutim pegama. Suzbijanje parazitskom nematodom Steinernema carpocapsae, koja se u zemlju unosi u jesen, a potom i u prolece, moze biti vrlo efikasno. Kontrola bifentrinom usmerena je na odrasle insekte, koji se tek pojavljuju od sredine do kraja juna, takodje moze dati rezultate.

GUNDELJ

Larva ovog insekta se hrani korenom jagode izazivajuci tako znatnu stetu koja za posledicu ima smanjenu bujnost, a uz to omogucava pojavu patogenih gljivica. Odrasli insekti se hrane listovima koji poprimaju deformisan izgled. Iznenadne pojave ove stetocine su sporadicne zbog njenog dugog veka. Odrastao insekt je dugacak 25 – 30 mm. Glava mu je mrke boje, a opna crvenkasto-mrka. Prekriven je kratkim i gustim dlacicama. Fumigacija zemljista i primena insekticida pre sadnje unistice larve, a po pojavljivanju odraslih insekata mogu se upotrebiti karbaril ili neki drugi insekticid sirokog spectra delovanja.

PREGALJ

Pregalj se hrani na nalicju lista, sto prouzrokuje pegavost gornje povrsine lista. Ostecenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, narocito kada je leto vrlo toplo, sa malom kolicinom padavina. Primena visokih doza azotnog djubriva moze stimulisati rast mladih izdanaka sa socnim liscem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a moze se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. U kontroli ove stetocine takodje se, nakon berbe, primenjuje Bifenazat.

NEMATODE

Ovi mikroskopski okrugli crvi nastanjuju se u zemlji i napadaju koren, izazivajuci celokuipno slabljenje biljke, karakteristicno za obeljenja korena. Pri detaljnijem ispitivanju, na zarazenom korenu uocljive su sicusne nekroticne lezije. Pri najintenzivnijem napadu, moze biti ostecen citav korenov sistem. Ostecenja koja se pritom nanose omogucavaju nesmetan prodor patogenih gljivica koje dovode do ubrzanog slabljenja biljke. Povrsinski usevi koji suzbijaju populacije nematoda, kao sto su neven i zeljasto povrce (kupus, kelj, karfiol, prim.prev.) mogu donekle ublaziti njihovu zastupljenost. Hemijska sredstva koja sadrze fumigante je efikasna, ali moze da izazove poteskoce sa gljivicnim patogenima

PUZEVI

Puzevi su mekusci koji se obicno hrane nocu, a sakrivaju tokom dana. Razlicite vrste puzeva su braon do krem-sive boje, velicine obicno od 0,5 do 18 cm. U listovima i plodovima koji sazrevaju oni prave sitna udubljenja, a za sobom ostavljaju karakteristican sluzavi trag koji susenjem postaje sjajan. Uklanjanje biljnih ostataka moze biti od pomoci u suzbijanju ovih stetocina, kao i postavljanje mamaca koji sadrze metaldehid ili gvozdje fosfat..

VIRUSNA OBOLJENJA

Mnogi virusni organizmi mogu se javiti istovremeno.Savremeni fungicidi cesto obezbedjuju zastitu od veceg broja stetocina, sto bi trebalo uzeti u obzir prilikom izbora hemijskog sredstva.

SIVA PLESAN

Kod zarazenosti jagode sivom plesni karakteristicna je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo sire i od samo jednog zarazenog ploda moze se zaraziti citav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i odrzavanja kojima se omogucava dobra cirkulacija vazduha medju izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zarazenih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivaca primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa vise padavina.

Visestruki fungicidi, kao sto su fenheksamid, kaptan, mesavina kaptana i fenheksamida, tiram, tiopanat-metil, mesavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, mesavina piraklostrobina i boskalida, i pirimetanil obezbedjuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 – 10%) obavite tokom perioda pocetka cvetanja. Tretiranje ponovite jos jednom posle 10 dana, narocito ukoliko je period cvetanja pracenvecom kolicinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

VLAZNA KOZASTA TRULEZ PLODOVA

Ova gljivica se moze pojaviti u bilo kojoj fazi razvoja biljke, a takodje moze da prouzrokuje uvenuce bokornice, odnosno korena, u nekim slucajevima. Ovo oboljenje praceno je narusenim ukusom plodova, a cak mala kolicina takvih plodova moze se negativno odraziti na ukus preradjenih plodova. Oboljenje nije lako uocljivo na svezim plodovima, ali je aroma neprijatna. Oboleli delovi plodova su obicno ili braon boje ili ostaju zeleni, a po krajevima plodovi ostaju mrke boje. Daljim sirenjem bolesti ceo plod poprima mrku boju i susi se dok ne poprimi kozastu konzistenciju.

Na zrelim plodovima, ovo oboljenje se delikatnije ispoljava kroz neznatnu promenu boje u pocetnim fazama. Na kraju, promena boje od mrke do tamno purpurne pracena kozastom konzistenicijom moze se javiti kasnije. Konacno, plod se susi i pretvara u tvrdu, smezuranu lutku, karakteristicnu kod ovog oboljenja. Suzbijanje ove gljivice vrsi se u okviru kombinovanja mera odrzavanja i primene hemijskih sredstava. Najvazniji je izbor lokaliteta, pri cemu je eliminacija stajacih voda imperativ, s obzirom na to da ovoj gljivici pogoduju vlazni tereni sa visokim nivoom podzemnih voda. Malc od slame obezbedjuje visestruku zastitu od ovog oboljenja, jer predstavlja barijeru izmedju viska vode i plodova, onemogucava da plod lezi na zemlji u kojoj ima ove gljivice, sprecava da se plod isprska, cime bi se oboljenje dalje sirilo. Hemijska sredstva koja se koriste u suzbijanju ovog oboljenja su mefanoksam, fosetil-al i fosforna kiselina. Vecina fungicida kojima se efikasno suzbija siva plesan i druga gljivicna oboljenja ne daju rezultate u kontroli ovog oboljenja, a mogu da izazovu vece probleme.

OBICNA PEGAVOST LISTA

Sitne, tamno ruzicaste pege nepravilnog oblika koje se javljaju na gornjoj povrsini lista su prvi znaci smedje pegavosti lista. Pege se uvecavaju, menjaju boju od mrke ka sivoj, a na starijim listovima postaju i bele. Pri jacem napadu oboljenja pege se sire, a uvenuce lista moze biti krajnji ishod. Oboljenje se moze dalje preneti na lisne drske i plodove, a praceno je crnim pegama koji se pojavljuju na zarazenim plodovima. Izazivaci primarne zaraze prezime na lezijama lisca, a prenose se preko vlazne zemlje (blata) i putem vetra.

Gajenjem otpornih sorti i koriscenjem zdravog sadnog materijala moze se izbeci ova bolest, dok se adekvatnim odrzavanjem zemljista umanjuje pojava izazivaca primarne zaraze. Tretiranje nekim zastitnim sredstvom ili sistemskim fungicidom na pocetku vremena cvetanja, kao i tokom citavog vegetacionog ciklusa ukoliko je to neophodno, umanjice stepen zarazenosti i pojavu izazivaca primarne zaraze. Mnoga hemijska sredstva pokazala su se efikasnim u suzbijanju ovog oboljenja - kaptan, miklobutanil, piroklostrobin (samostalno ili u kombinaciji sa boskalidom), kao i mesavine sa bakrom.

PEPELNICA

Beli pecati gljivicnih formacija na donjoj strani lista su indikatori zarazenosti pepelnicom. Pecati se sire i pokrivajau citavu povrsinu, dovodeci do kovrdzanja listova na gore. Purpurno do crvenkaste mrlje takodje mogu biti propratna pojava kod ovog oboljenja. Gljivice se mogu rasiriti na sve delove biljke, narocito kod gajenja u plasteniku, kao i na kulture koje se gaje u niskim tunelima ili stakleniku. Smanjena izlozenost svetlosti, kratkaobdanica, visoka vlaznost vazduha i niske temperature vazdu a doprinose razvoju ove bolesti.

Kod veceg stepena zastupljenosti ovog oboljenja,moguci su znatni gubici u prinosima. Pojava ovog oboljenja moze se izbeci gajenjem otpornih sorti i koriscenjem zdravog sadnog materijala, dok se pravilnim odrzavanjem zasada umanjuje mogucnost pojave primarnih izazivaca oboljenja. Primena zastitnih sredstava ili sistemskih fungicida u periodu pocetka cvetanja, kao i tokom vegetacionog ciklusa, ukoliko je to neophodno, smanjice stepen zaraze i pojavu primarnih izazivaca oboljenja. Veliki broj hemijskih sredstava se uspesno koristi za suzbijanje pepelnice, kao npr. miklobutanil, azoksistrobin, piraklostrobin (samostalno ili u kombinaciji sa boskalidom), parafinsko ulje, tiofanatemetil i sumpor. Ne zaboravite da rotirate preparate, kak ogljivice ne bi postale rezistenetne na pesticide. Parafinsko ulje ne bi trebalo koristiti u kombinaciji sa vecim brojem pesticida koji se obicno koriste (kao na primer kaptan) zbog mogucnosti pojave fitotoksicnosti.

TRULEZ KORENA

Ovo je veoma ozbiljno oboljenje u oblastima sa svezijom klimom, i prolecima sa vecom kolicinom vlage. Ovo oboljenje moze da dovede do uginuca biljke. Simptomi su narocito vidljivi u niskim i vlaznim delovima zasada, a podrazumevaju ozbiljno tuljenje korena koje prethodi uvenucu i uginucu biljke po nailasku visih temperatura vazduha. Glavni koren ubrzano pocinje da truli od vrha ka bokoru, pri cemu se bocni koreni raspadaju, a glavni koren poprima izgled rattail. Posebno je karakteristicno gubljenje biljne boje sredisnje korene zile koje prelazi i na bokor kada se zemljiste ohladi. Ovo oboljenje neophodan je visak vode u zemljistu, da bi zarazilo biljku, tako da je propustiljivost zemljista od najvece vaznosti. Pozeljno je postaviti uzdignute leje i drenove (cevi) za drenazu kad god je to moguce.

Otporne sorte i zdrav sadni material su takodje veoma vazni segmenti kod suzbijanja ovog oboljenja. Suzbijanje hemijskim preparatima ograniceno je na mefanoksam, fosetil-al i fosfornu kiselinu. Produzenim i cescim koriscenjem ova sredstva gube na efikasnosti.

KOMPLEKS CRNE TRULEZI KORENA

Ovo je progresivno oboljenje, i cesto se javljau poljima na kojima se ustaljeno gaji jagoda. Povezuje se sa intenzivnim zbijanjem zemljista koje rezultira losom drenazom i ventilacijom zemljista, kao i pojavom nematoda i visestrukih gljivica. Delovi korena kojima se prenosi hrana propadaju, a socne korene strukture venu i tamne. Ova pojava obicno zapocinje pojavom pecata, na bilo kom delu korena, pojava nije obavezna od vrha ka bokoru. Nakon toga obicno sledi generalno slabljenje biljke praceno smanjenim prinosima. Fumigacija zemljista pruza samo ogranicenu i privremenu meru kontrole, ali ne eliminise problem. Obrada zemljista, rotacija useva, gajenje razlicitih povrsinskih useva 2 – 3 godine izmedju dve sadnje jagode, uz popravljanje drenaze i ventilacije zemljista mogu biti od koristi kod pojave ovog oboljenja.

UVENUCE BILJAKA

Biljke su najintenzivnije napadnute u toku prve godine rasta, pri cemu spoljasni listovi poprimaju mrku boju i potom propadaju. Lisce na unutrasnjoj strani bokora ostaje zeleno, sve dok biljka najednom ne pocne da propada i vene, po cemu se ovo oboljenje razlikuje od ostalih oboljenja truljenja bokora i korena. Simptomi se uglavnom javljaju pocetkom proleca, narocito nakon pojave iznenadnih visokih temperatura, suse ili pri vecem intenzitetu svetlosti. Ne preporucuje se sadnja jagodei na zemljistima na kojima su prethodno gajene usevi iz porodice krompira, kao i druge vrste koje su domacini ovog oboljenja, kao na primer, malina, detelina (alfalfa) i tikva. Mno- gi korovi su takodje domacini ovog oboljenja, tako da je adekvatno suzbijanje korova pre sadnje jagode imperativ. Nikakvi hemijski preparati nemaju efekat kada se ovo oboljenje vec pojavi. Fumigacija zemljista pre sadnje je efikasna, ali se prakticniji pristup ogleda u izboru otpornijih sorti i pravilnom odrzavanju zemljista.

BAKTERIJSKA OBOLJENJA

BAKTERIJSKA PEGAVOST LISTA

Pegavost lista se prvo javlja na donjoj strani lista u vidu vodenih lezija. Lezije se zatim uvecavaju, i formiraju pege nepravilnog oblika, cesto uokvirene sitnim lisnim venama. Oddrugih oboljenja pegavosti lista razlikuje se po svetlucavom odsjaju pega. U slucajevima intenzivnijeg napada ovog oboljenja pod vlaznim uslovima moze se uociti tanak sloj koji sa smanjenjem vlaznosti prelazi u belicastu, ljuspastu prevlaku. Oboljenje se moze rasiriti na vece lisne povrsine, a u slucajevima narocito ozbiljne obolelosti dolazi do uginuca biljke. Prouzrokovac bolesti prezimljuje na tkivu uvelog lisca, a prenosi se preko vode, blata, obradom zemljista i operacijama tokom berbe. Preparati na bazi bakra (bakarni hidroksid i/ili baker amonijum karbonat) predstavljaju najbolja resenja za zastitu, mada visestruka primena ovih sredstava moze da utice na pojavu fitotoksicnosti. Prevencija kod biljaka rasadniku i transplantata je najvaznija komponenta zastite.

VIRUSNA OBOLJENJA

Hemijska sredstva ne pomazu u suzbijanju virusnih oboljenja. Mere kontrole treba usmeravati na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata vektora prenosa (gde je to moguce) i na uklanjanje obolelih biljaka. One su obicno "rezervoari" ovih virusa, a njihovi vektori obicno su divlje jagode ili korovi koji rastu u okolini zasada.

VIRUS NABORANOSTI LISTA

Simptomi ovog virusnog oboljenja koje se prenosi vasima ogledaju se u pojavi zuckastihpega na listovima koji izgledaju naborano i deformisano. Listovi se smanjuju i bujnost je generalno smanjena.

VIRUS SARENILA LISTA

Ovaj virus je veoma cesta pojava kod jagode koji sa ozbiljnim sojevima izaziva znatno smanjenje bujnosti i prinosa. Blaga sarenilost na liscu je uobicajen simptom, ali simptome karakteristicne za ovu bolest veoma je tesko utvrditi. Prenosi se vasima i cesto se javlja zajedno sa drugim virusima, sto dovodi do daljeg propadanja biljke.

VIRUS BLAGOG ZUTILA OBODA

Ovaj virus koji se prenosi vasima veoma je uobicajen u zasadima jagode, a cesto se javlja u kombinaciji sa ostalim virusnim oboljenjima. Simptomi su krzljavost, zuto obojeni obod lista, deformacija lista i sitan plod.

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanj korova ukljucuje mere odrzavanja zemljista i primenu hemijskih preparata. Malciranjem i plevljenjem moze se do izvesne granice smanjiti potreba za intenzivnom primenom hemijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se korov utvrdi u zasadu ili oko njega. Spoljni obod zasada treba stalno kositi. Odrzavanje zasada u godini sadnje obezbedjuje olaksano suzbijanje korova u godinama koje slede. Slabije suzbijanje korova tokom prve godine uticace na skracenje zivotnog veka zasada.

Medjutim, na raspolaganju su neki herbicidi za suzbijanje korova u zasadu jagode. Oni se mogu svrstati u sire kategorije u zavisnosti od toga na koje su korove usmereni (sirokolisni nasuprot travama), u zavisnosti od vremena primene (pre pojave korova nasuprot onima koji se primenjuju nakon pojave korova) i specificnosti (sirokog spektra nasuprot onih namenjenih za odredjene korove). U tabeli 4, navedeni su herbicidi koji se mogu naci na trzistu, kao i uputstva za upotrebu.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodica za invesitore "Prirucnik za proizvodnju jagode za svezu potrosnju", ciji je autor Dr Kortni Veber.

Prirucnik za proizvodnju jagode za svezu potrosnju

PRIPREME PRE SADNJE I SORTE

Veci deo jagoda proizvedenih za svetsko trziste gaji se u plasteniku tokom veceg dela godine, pri cemu su sorte koje se koriste posebno prilagodjene ovom sistemu sadnje. Plodovi sorti koje se gaje pod ovim sistemom sadnje su svetlije boje, i dobro podnose transport na vece razdaljine. Sistem gajenja u plasteniku predvidjen je za proizvodnju u toplijim krajevima, gde se tokom samo jedne sezone mogu dobiti tako visoki prinosi da vise nego prevazilaze inace visoka inicijalna ulaganja u ovaj sistem gajenja.

Prednost ovog sistema gajenja iskazana kroz visinu prinosa gubi se sto je klima umerenija. Visegodisnji sistem gajenja na foliji tradicionalno se vise koristi u oblastima sa umerenijom klimom, kako bi se troskovi postavljanja zasada na vise sezona sto vise ogranicili. Ovaj sistem gajenja podrazumeva sorte koje su veoma otporne na bolesti, i ciji plodovi imaju intenzivniju aromu, a nisu previse cvrsti, primarno za potrebe lokalnog maloprodajnog i veleprodajnog trzista. Transport plodova na vise stotina kilometara nije uobicajen, mada je i to moguce kod ovog sistema gajenja.

Uzgajivaci koji odluce da isprobaju sistem uzgajanja jagode na foliji treba da se podrobno informisu o ovom sistemu gajenja i iz drugih izvora. Ovaj prirucnik za proizvodnju usredsredjuje se na visegodisnji sistem gajenja na foliji, jer je to sistem gajenja koji najvise odgovara klimatskom podrucju Srbije. Kod ovog sistema gajenja sadnice jagode se u prolece sade na velikom rastojanju, a izbojci novih biljaka popunjavaju prostor izmedju sadnica. Sadnice radjaju narednog proleca i u rano leto, a obicajeni prinosi krecu se izmedju 8.000 i 16.000 kg/ha. U leto, nakon berbe, zasad se obnavlja kako bi se suzbio korov, umanjilo rastojanje izmedju redova i obezbedilo izbijanje novih biljaka za narednu berbu.

Ovaj sistem gajenja primarno se primenjuje u oblastima sa umerenom klimom, jer ulaganje ne predstavlja veliki rizik, a daje dobre rezultate. Troskovi postavljanja zasada su reativno niski, jer je potreban manji broj sadnica nego kod gajenja u plasteniku, a berba u vise navrata se obezbedjuje obicno kroz 3 do 5 godina. Suzbijanje korova kod ovog sistema gajenja moze biti otezano, a moze zahtevati i znacajne rucne intervencije (plevljenje). Tendencija sirenja redova utice na povecanje troskova berbe jer plod nije lako vidljiv, sto moze da dovede do pojave ozbiljnijih bolesti i pojacanog napada insekata. Medjutim, ove poteskoce mogu se efikasno ukloniti koriscenjem odgovarajucih mera zastite i pravilnom primenom hemijskih sredstava.

PRIPREMA PRE SADNJE

ODABIR PARCELE

Jagode najbolje uspevaju kada su u potpunosti izlozene suncu i dobroj ventilaciji, obezbedjene dovoljnom kolicinom vlage, i uz zastitu od ostecenja koja mogu da izazovu niske temperature i prolecni mrazevi. Umereni nagib od 3 do 5% idealan je za obezbedjivanje dobre ventilacije i zastitu od naglasene pojave povrsinskih voda. Slaba ventilacija i mrazni dzepovi mogu dovesti do ostecenja cvetova u prolece. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveci rizik, zbog pojave prolecnog izmrzavanja, s obzirom na to da sadnice obicno ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova takodje nose rizik od izmrzavanja, usled stalne izlozenosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takodje umanjuje mogucnost pojave brojnih gljivicnih oboljenja. Slab protok vazduha povecava vlaznost vazduha oko listova i plodova, sto pogoduje razvoju bolesti lisca i truljenju plodova izazvanog gljivicama. Divlje jagode i slicne biljke koje rastu oko parcele predvidjene za postavljanje zasada takodje mogu predstavljati problem. One su dobro staniste za stetocine, a cesto predstavljaju izvor virusa i gljivicnih patogena. Ako ste u mogucnosti, eliminisite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZEMLJISTE I PRIPREMA ZEMLJISTA

Jagoda najbolje radja na visoko propustljivim zemljistima (peskovitoj ilovaci) koja sadrzevisok stepen organske materije (>3%), a cija se kiselost (pH) krece izmedju 6,0–6,5. Kod tezih, manje propustljivih zemljista povecana je mogucnost pojave oboljenja korena, mada se ova pojava do izvesnog stepena moze ublaziti izborom otpornijih sorti jagode, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 20 cm povrsinskog sloja zemljista iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvrsiti testiranje zemljista i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljistu.

Kiselost zemljista (pH) moze se povecati unosenjem kreca, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio zeljeni rezultat

Labaratorije za testiranje u Srbiji su:

INSTITUT ZA ZEMLJISTE

Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd

AGRO FERICROP

Pap Pala 17, 24000 Subotica

Sa pripremom zemljista trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povecala kolicina organske materije u zemljistu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuce sadne leje. U slucaju organske proizvodnje, sa suzbijanjem korova treba poceti 2 – 3 godine pre sadnje, uz kombinovanje sadnje povrsinskih useva i obrade zemljista. Visegodisnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti cescom obradom zemljista, iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate. Uopsteno govoreci, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Smena povrsinskih useva i primena herbicida sirokog spektra pokazala se efikasnom u suzbijanju pojave korova na novozasadjenim povrsinama.

Lakse je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada. Razlog zbog koga se u najvecem broju slucajeva uklanjaju zasadi na foliji jeste pojacana pojava korova. Druge stetocine, kao sto su larve i nematode mogu predstavljati problem. Jednogodisnji usevi,kao sto su kukuruz, psenica ili raz, nisu pogodne za raz voj mnogih stetocina koje napadaju jagodu, tako da ce sejanje ovih useva pre sadnje jagode uticati na smanjenje brojnosti ovih stetocina tako sto ce se na taj nacin prekinuti zivotni ciklus. U ove svrhe moze se primeniti fumigacija zemljista, ali ona ukljucuje koriscenje hemikalija i specijalnu opremu. Uz to, kod visegodisnjeg sistema gajenja cesto dolazi do pojave neravnoteze u ekosistemu zemljista, sto moze da ima povratni efekat koji se ispoljava u vidu pojave stetocina, cime se problem samo uvecava.

O postupku fumigacije konsultovati i druge izvore. Kolicina organskih materija u zemljistu moze se takodje povecati unosenjem zivotinjskog djubriva u kolicini od 20-40mT/ha. Najcesce se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste djubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko djubrivo) i ogranici nivo azota u zemljistu (zivinsko djubrivo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje moze zasejati povrsinskim usevima koji obezbedjuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu ostecenja izazvanih nematodama. Sadnja povrsinskih useva u godini pre sadnje pozitivno ce uticati na povecanje organskih materija, pripremljenost zemljista i kolicinu azota u zemljistu.

Postoji vise resenja cijom se primenom moze popraviti kvalitet zemljista (Tab.1). Tagetesspp. i krmni sirak redukuju nivo zastupljenosti nematoda i unistavaju korov. Mahunasti usevi uticu na stabilizaciju nivoa azota, a ostali onemogucavaju rast korova. Vecina povrsinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljista na kojima radja jagoda. Sitno zrnevlje i trava eliminisu azot iz zemljista, i polako ga oslobadjaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljista prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljista pre sadnje, dodavanjem 45-57 kg N/ha, i uskladjivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljista (pH).

Povrsinski usevi koji se seju pre postavljanja zasada jagode obicno se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano prolece (mahunasti usevi) pre sadnje. Metod unistavanja korova busenitim travama ili sejanjem razi utice da one koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistemski herbicidi, kao sto je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zemljiste zasada, a jagoda se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

POSTAVLJANJE ZASADA

IZBOR SADNOG MATERIJALA

Za uspesnu proizvodnju veoma je vazno obezbediti sadni materijal dobrog kvaliteta, ispravnog zdravstvenog statusa. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, cime se obezbedjuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnog materijala. Za uspostavljanje zasada preporucuje se koriscenje sadnica iz maticnog zasada ili onih dobijenih iz kulture tkiva za koje se sa sigurnoscu moze reci da su ispravnog zdravstvenog statusa. Sadnice se obicno narucuju preko rasadnika tokom zime, tako da se preporucuje da na vreme narucite sadnice kako biste obezbedili adekvatnu kolicinu.

Razmak izmedju sadnica takodje treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio odgovarajuci broj sadnica. Razmak izmedju redova zavisi od mehanizacije koja ce se koristiti i nacina berbe (unajmljena radna snaga, berba koju organizuje uzgajivac ili kupac). Razmak izmedju redova krece se od 1,1 do 1,3 m. Mora se imati u vidu sirina traktorskih tockova i kosilice za neometano kosenje, prskanje i berbu. Istrazivanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju, a produktivnost je veca ukoliko je broj redova veci i na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na vecem odstojanju. Razmak izmedju sadnica u redu kod jagode varira od 45 do 60 cm, u zavisnosti od bujnosti sorte i vremena sadnje.

Kasnija sadnja jagoda moze podrazumevati manje rastojanje izmedju sadnica kako bi se obezbedilo pravilno formiranje leja. Kod sistema gajenja na foliji, da li ce gustina sadnica u narednoj sezoni biti veca umnogome zavisi od broja novih biljaka koje su u redu izbile iz prve sadnje. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povrsinu izracunava se pomocu obrasca: ukupna povrsina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom izmedju sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 1.1 m izmedju redova, podeljeno sa 0,45 m izmedju sadnica jednako je 20. 202 sadnice (10000/1.1/0.45=2020 2.0). Kod veceg razmaka u redu ili izmedju redova bice potreban manji broj sadnica.

Sorte jagode uglavnom se svrstavaju na jednorodne (junske) ili stalnoradjajuce. Jednorodne sorte pokazuju reakciju na kratke jesenje dane kretanjem cvetova u krunici. Biljke ulaze u period mirovanja kasno u jesen i prezime u polju. Na podrucju Srbije, pri kraju aprila i tokom maja, prolecne temperature iniciraju rast bokora i pojavu cvetova pracenu razvojem ploda, a spremne su za berbu uglavnom u junu. Dugi letnji dani indukuju pojavu izbojaka, stolona, na kojima se formiraju novi zivici koji sluze za popunjavanje leje naredne godine.

Stalnoradjajuce sorte ne reaguju na obdanicu. Njihovi cvetni pupoljci razvijaju se pri odgovarajucim teperaturama. Visoke temperature sredinom leta inhibiraju pojavu cvetova i pogoduju sirenju krunice i ogranicenom formiranju stolona, odnosno zivica. Nize jesenje temperature uticu na kretanje cvetova, a potom i drugu berbu. Stalnoradjajuce sorte retko se koriste u visegodisnjem sistemu gajenja, osim specijalnih sorti kao sto su ‘Tribjut’ (Tribute) i ‘Tristar’. Plodovi su manje krupni u drugoj berbi kada se stalnoradjajuce sorte gaje u visegodisnjem sistemu, jer se u krunici uvek nanovo pojavljuju novi cvetovi. Vecina stalnoradjajucih sorti gaji se u plasteniku.

Jagode koje se proizvode za svezu upotrebu obicno su svetlije boje u odnosu na one koje se gaje za preradu. Plodovi jagoda za svezu upotrebu su cvrsci, a pod idealnim uslovima mogu se cuvati u hladnjaci do 21 dan. Plodovi svetlije boje koji se cuvaju u hladnjaci manje poprimaju tamnu boju i manje pokazuju ostecenja nastala u transportu. Duzina cuvanja varira od sorte do sorte. Trziste, takodje, pokazuje afinitet prema krupnijim plodovima iz vise razloga, ukljucujuci i vece interesovanje kupaca za krupnije plodove, kao i povecanu efikasnost u berbi. Preradjivacka industrija velikim delom usmerena je na plodove koji prilikom klasifikovanja otpadnu, i nemaju prolaz na trziste za svezu upotrebu. Medjutim, u nekim oblastima gaje se namenske sorte za preradjivacku industriju, kao i pojedinacno smrznuti plodovi (IQF) jagode.

SORTE

RANE SORTE

Earliglow (USDA, MD)

je sorta jagode sa plodovima odlicnog ukusa. Prvi plodovi su krupni, privlacnog izgleda, a pogodni su i za maloprodajno i veleprodajno trziste. Prinos brzo opada nakon prve berbe, a prinosi su relativno niski. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu, narocito nakon berbe, mada pokazuje dobru otpornost na trulez korena i vecinu bolesti listova.

Honeoye (Kornel Univerzitet, Njujork)

Vec duze vreme ova sorta daje nabolje prinose i obilan rod. Plodovi su krupni, cvrsti, atraktivnog izgleda. Sorta pretezno srednje-ranog vremena zrenja, sa plodovima kupastog oblika, pogodna za sva trzista. Plodovi su neretko nakiselog ukusa, sa tendencijom menjanja ukusa kada prezre, i kada se gaje na teskim zemljistima. Osetljiva je na trulez korena, mada se ovo oboljenje moze kontrolisti. Otporna je na vecinu bolesti listova.

Cambridge Favourite (Univerzitet u Kejmbridzu, UK)

je starija sorta, sa plodovima kupastog oblika, atraktivnog izgleda. Radje srednje obilno. Vreme berbe je produzeno, a plodovi su cvrsti i dobro podnose transport. Veoma su pogodni za preradu.

Hapil (Belgija)

daje visoke prinose. Plodovi su svetlo crvene boje, dobrog ukusa. Kasno cveta, sto joj obezbedjuje da izbegne mrazeve. Veoma je dobra za svezu upotrebu. Osetljiva na crvenog pauka i uvenuce - traheoverticiliozu zivica.

Senga Sengana (Hamburg, Nemacka)

spada u grupu starijih sorti koje se intenzivno gaje sirom Evrope. Plod je krupan i zadrzava krupnocu tokom citave sezone. Privlacnog je izgleda, a meso je srednje cvrsto. Ovo sorta pogodna je za zamrzavanje i cesto obrazuje vrh u poljskim uslovima.

Elvira (Vageningen, Holandija)

daje sjajne, krupne, kupaste plodove narandzasto-crvene boje. Meso je meko i socno, prijatne arome. Sazreva rano na vrlo rodnim biljkama niskog rasta. Osetljiva je na pepelnicu i srednje osetljiva na sivu trulez - Botritis, uvenuce - traheoverticiliozu zivica i trulez korena. Primarno se gaji na zemljistu prekrivenom folijom.

Redchief (USDA, MD)

spada u grupu starijih sorti, sa krupnim, kupastim plodovima dobrog kvaliteta. Meso je crvene boje, relativno meke konzistencije. Plodovi ove sorte pogodni su za zamrzavanje. Biljke su srednje bujne i tolerantne prema trulezi korena, kordzavosti lista i pepelnicu, srednje otporne na uvenuce - traheoverticiliozu zivica, i osetljive na smedju pegavost lista. Bolje radjaju u oblastima sa hladnijom klimom, a u oblastima gde se javlja trulez korena rodnost ove sorte je slabija.

Redgauntlet (SCRI, Skotska, UK)

je sorta srednje krupnih do krupnih plodova koji zadrzavaju krupnocu tokom citave sezone. Plod je okruglo-kupastog oblika, iako se ponegde mogu naci odstupanja u obliku. Pokozica je tamno crvene boje, ali nije podlozna ubojima. Meso je bledo, sa crvenim brazdama, socno i blage arome. Biljka je bujna, uspravna i raserenog habitusa. Otporna je na neke sojeve trulezi korena

Camarosa (Univerzitet u Kaliforniji, CA)

radja krupne, cvrste plodove kupastog oblika, svetlocrvene pokozice i bledo obojenog mesa. Dobrog su ukusa u punoj zrelosti. Ova sorta pogodna je za svezu upotrebu i zamrzavanje, a stvorena je za gajenje u plasteniku. Uspesno se moze gajiti i u visegodisnjem sistemu, mada su u tom slucaju plodovi manje krupni. Srednje je osetljiva na smedju pegavost lista, otporna na pepelnicu, a tolerantna prema crvenom pauku, kao i prema virusnim infekcijama.

SORTE SREDNJEG VREMENA ZRENJA

Belrubi (INRA, France)

je sorta srednje-kasnog vremena zrenja sa krupnim, kupastim, cvrstim plodovima crvenog mesa i dobrog kvaliteta. Biljke su uspravne, bujne i veoma obilno radjaju. Sorta osetljiva na pepelnicu i sivu trulez. Dobro se prilagodjava zemljistima sa povisenom kiseloscu.

Cambridge Vigour (Univerzitet u Kejmbridzu, UK)

spada u grupu starijih sorti, ranog do srednjeg vremena zrenja. Plodovi su krupni, svetlo crvene pokozice i cvrstog mesa. Dobrog je ukusa i atraktivnog izgleda. Ova sorta osetljiva je na traheoverticiliozu i susu, a tolerantna je prema trulezi korena.

Cavendish (Nova Skotska, Kanada)

je sorta visokog potencijala rodnosti, veoma dobrog kvaliteta. Plodovi su srednje cvrsti, tamno crvene pokozice. Visoke temperature tokom perioda sazrevanja mogu prouzrokovati nejednaku zrelost plodova, pracenu belim pecatima oko casice. Izrazene je bujnosti, otporna ili tolerantna prema uobicajenijim bolestima.

Chandler (Univerzitet u Kaliforniji, CA)

je standardna sorta koja se gaji u plasteniku, uglavnom za veleprodajno trziste. Ovaj sistem gajenja ove sorte daje visoke prinose. Plod je krupan, cvrst, kupastog oblika, svetlo-crvene boje i dobrog kvaliteta. Nije pogodna za gajenje u vecini severnih oblasti, s obzirom na cinjenicu ne podnosi niske temperature. Takodje je osetljiva na antraknozu.

Darselect (INRA, Francuska)

je sorta visokog rodnog potencijala i sa krupnim, atraktivnim, svetlo-crvenim plodovima, izduzeno-kupastog oblika. Plodovi su dobrog ukusa, sa mesom koje ima tendenciju da gubi na cvrstoci. Ova sorta osetljiva je na pepelnicu, sto moze biti problem u oblastima u kojima ima jutarnje magle.

Elsanta (Wageningen, Holandija)

jedna od najrasprostranjenijih sorti u Evropi. Visokog rodnog potencijala, sa krupnim i cvrstim plodovima prijatne arome. Pokozica je narandzaste boje, bledog mesa. Osetljiva je na trulez korena, antraknozu, trulez bokora, i traheoverticiliozu. Jewel (Cornel Univerzitet, Njujork) daje krupne, atraktivne plodove visokog kvaliteta i dobre arome. Plodovi su kupastog oblika, svetlo-crvene boje pokozice, a meso je cvrsto, crvene boje. Radja srednje obilno. Plodovi su odlicni za svezu upotrebu. Ova sorta osetljiva je na trulez korena, a bujnost moze biti problematicna u hladnijim oblastima i na terenima sa losim sastavom zemljista.

Kent (Nova Skotska, Kanada)

daje srednjekrupne, kupaste plodove. Sorta veoma visokog potencijala rodnosti, narocito u mladim zasadima. Pokozica je tamno crvena, sa cvrstim plodovima. Visoke temperature vazduha mogu prouzrokovati omeksavanje pokozice. Veoma je osetljiva na kovrdzavost lista, smedju pegavost i bakteriju Xanthomonas fragariae. Osetljivost pokazuje i na Sinbar herbicid. Ne radja dobro u uslovima visih temperatura.

SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA

Allstar (USDA, MD)

radja dobro, daje plodove dobrog kvaliteta i ukusa. Plodovi kupastog oblika su bledocrvene do narandzaste boje, cvrstog mezokarpa. Sorta otporna na trulez korena, traheoverticiliozu i vecinu bolesti listova.

Eris (Italija)

je sorta kasnog vremena zrenja. Plodovi su krupni, mada delimicno naborani, ne narocito privlacnog izgleda. Mezokarp je cvrst, blede boje. Prinosi su zadovoljavajuci ako su uslovi odgovarajuci, mada ova sorta nema narocitu sposobnost obnavljanja. Osetljiva je na prisustvo grinje Phytonemus pallidus.

Florence (East Malling, UK)

obilno radja, a plodovi su krupni, tamno crvene boje, odlicnog ukusa. Biljke su bujne i otporne na mnoge bolesti, ukljucujuci i stetocinu Otiorhynchus sulcatus.

Rhapsody (SCRI, Skotska, UK)

radja srednje do krupne, cvrste plodove sjajne crvene pokozice i postojano crvenog mezokarpa. Plodovi su izduzeni, kupasti sa tendencijom da vrh ploda ostane neobojen. Socni, dobrog ukusa, gaje se za svezu upotrebu kasnije u godini. Bokor je uspravan, srednje bujan. Srednje osetljiva na trulez korena i traheoverticiliozu..

Symphony (SCRI, Skotska, UK)

radja srednje do krupne, cvrste, tamno crvene plodove sa sjajnom pokozicom. Plod je kupastog oblika, a veoma tesko obrazuje vrh. Dobra je za skladistenje i veoma je dobrog ukusa. Bujnog habitusa i dobrog potencijala rodnosti. Ova sorta otporna je na trulez bokora i traheoverticiliozu.

STALNORAĐAJUCE SORTE

Ove sorte treba primarno gajiti u plasteniku tokom veceg dela godine, ili po mogucstvu za dve berbe godisnje (prva u jesen, a druga narednog proleca).

Everest (Velika Britanija)

daje krupne, cvrste, svetlo crvene plodove. Ova sorta je izrazeno stalno radjajuca sa vrlo malim brojem stolona, odnosno zivica. Period mirovanja moze biti kritican za drugu berbu.

Seascape (Univerzitet u Kaliforniji, CA)

je stalnoradjajuca sorta koja delimicno dobro radja u predelima sa svezijom klimom. Plod je krupan, cvrst, veoma atraktivnog izgleda i dobrog kvaliteta. Ova sorta ne daje veliki broj stolona, odnosno zivica. Preko zime se moze gajiti u plasteniku kako bi iznela drugu berbu, mada je primetno smanjenje krupnoce ploda.

Selva (Univerzitet u Kaliforniji, CA)

radja srednje do izduzeno kupaste plodove. Pokozica je svetlo crvene boje, cvrstog mezokarpa, i cesto sa velikom supljinom.

Tango (East Malling, UK)

je sorta ciji je plod cvrst, kupast, atraktivnog izgleda. Nakiselog je ukusa, i dobra je za upotrebu u svezem stanju. Daje obilan rod, izrazeno je stalno radjajuca sa veoma malim brojem stolona. Otporna je na traheoverticiliozu. i neke sojeve trulezi korenovog sistema. Osetljiva je na pepelnicu i crvenog pauka.

Tribute and Tristar (USDA, MD)

su sorte iz iste roditeljske kombinacije, i predstavljaju standardne sorte u okviru ove grupe koje se gaje vec 20 godina u oblastima sa svezijom klimom. Otporne su na bolesti, imaju izrazenu bujnost i daju dovoljan broj stolona, odnosno zivica kod gajenja na gredicama (bankovima) uz zastiranje zemliista folijom. Obe ove sorte imaju relativno sitne plodove i nizak potencijal rodnosti. Medjutim, radjaju tokom jeseni, van sezone. Za obe se smatra da daju plodove odlicnog ukusa. Od ove dve sorte, Tribute je krupnija, ali je ukus sorte Tristar bolji.

SORTE ZA PRERADU

Ove sorte su prvenstveno stvorene za potrebe konzerviranja, upotrebu u domacinstvu i za zamrzavanje. Pogodne su za lokalno trziste svezom jagodom, narocito za one koji u svojoj basti gaje jagode i sami ih preradjuju.

Hood (USDA, OR)

Sorta stvorena za preradu. Plodovi su krupni, kupasti, svetlo crvene boje pokozice i sa isto takvim mezokarpom. Blag i prijatan ukus cini ovu sortu odlicnom za preradu. Sazreva srednje rano. Biljke su bujne i daju obilan rod. Sorta Hood je tolerantna prema pepelnici.

Totem (Britanska Kolumbija, Kanada)

radja krupne plodove, klinastog oblika i tamne bojepokozice. Pogodna je za preradu. Pokozica se lako skida a mezokarp je cvrst, dobrog kvaliteta. Biljka je bujna, tolerantna prema visokom sadrzaju soli i virusnim infekcijama. Osetljiva je na traheoverticiliozu.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodica za invesitore "Prirucnik za proizvodnju jagode za svezu potrosnju", ciji je autor Dr Kortni Veber.

Prirucnik za proizvodnju jagode za svezu potrosnju

POSTAVLJANJE ZASADA I PRIPREMA ZEMLJISTA

Sa pripremom zemljista treba krenuti sto ranije u prolece. Visegodisnje povrsinske useve ostavljene preko zime treba unistiti herbicidom sirokog spektra. Za primenu metode sistemskog unistavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Ako se postavljaju izdignute leje treba ih formirati kada je zemljiste dovoljno vlazno za obradu. Leje treba da budu 20 - 25 cm visoke i 30 – 40 cm siroke. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teskih i vlaznih zemljista, jer ona omogucavaju adekvatnu drenazu. Pozeljno je da sadne leje budu ujednacene, sto podrazeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi.

U zavisnosti od obrade zemljista tokom prethodnih sezona, neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu severjug kako bi se obezbedila maksimalna izlozenost suncu, bolja ventilacija i protok vode. Moguce je da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivac mora da zakljuci koji ce od ova dva faktora stvarati vise poteskoca na datoj parceli.

SADNJA

Uobicajeno je da se mladi bokori koji su prosli kroz period zimskog mirovanja koriste za sadnju jagode na gredicama (bankovima), uz zastiranje zemliista folijom. One se preuzimaju u snopovima kao sadnice sa golim korenom, a mogu se zasaditi u prolece kada je zemljiste spremno za obradu. Korisno je potopiti koren sadnice u vodu na nekoliko sati pre sadnje. Zivici sa golim korenom mogu se posaditi na istoj dubini na kojoj su bile pre iskopavanja. Ako se sadnja odlozi do kraja maja i pocetka juna, preporucuje se da se sadnice zasade na manjem rastojanju u redu (30 cm). Ne preporucuje se da se krunice koje su prosle kroz period mirovanja sade kasno u leto i jesen, jer one nadalje gube na bujnosti dajuci vrlo mali broj stolona, odnosno zivica.

NEGA U GODINI SADNJE

Brzo nakon sadnje, na bokornicama se javlja nekolicina listova, kao i cvetovi. Ovi cvetovi ini cirani su tokom prethodne jeseni u rasadniku pre ulaska u period mirovanja. Najbolje je otkloniti cvetne drske sa cvetovima u godini sadnje kako bi se stimulisala pojava stolona u odredjenoj formi leje, sto opet rezultira vecim prinosima u narednoj godini. Iz pupoljaka koji se obrazuju u pazuhu novog lisca, jagoda tokom vegetacije sukcesivno formira stolone. Stoloni, odnosno zivici se intenzivnije obrazuju pocetkom leta. Postavite ili oblikujte nove stolone kako bi popunili leju, zadrzavajuci pritom sirinu leje na maksimalno 45 cm. Stolone izvan ovog prostora treba uvuci u leju ili odseci ukoliko je gustina adekvatna.

NAVODNJAVANJE

Uspesno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbedjuje zadrzavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporucuje se sistem zalivanja u tankom mlazu, a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U sredisnji deo leje, celom duzinom, moze se postaviti savitljiva irigaciona traka koja se moze i ukopati u zonu ispod korena, narocito kod izdignutih leja. Tenziometar je najbolji nacin nadgledanja vlaznosti zemljista, mada se, po pravilu, koristi 2.5 do 5.0 cm vode nedeljno u kombinaciji sa padavinama u godini sadnje.

PRIHRANA SADNICA

Na oko 4 nedelje nakon sadnje primeniti 35- 45 kg N /ha. Preporucuje se dodatna prihrana krajem leta primenom 35 kg N /ha. Ispitivanjem zemljista moze se utvrditi da li treba upotrebiti manju kolicinu azota nego sto je prikazano (tokom godine sadnje), narocito na tezim zemljistima. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) predstavlja najbolji izvor azota u godini sadnje. Procenat azota u obicnim djubrivima moze se videti u tabeli 2. Ne zaboravite da izracunate kolicinu vestackog djubriva samo za prostor na kome su zasadjene sadnice.

SUZBIJANJE KOROVA

Brzo suzbijanje korova znacajno je kod sistema gajenja pod folijom, kako se korov ne bi utvrdio u zasadu. Primenite herbicid kojim se sprecava pojava korova posto se koren sadnice utvrdi u leji. U godini sadnje obicno se javlja potreba za plitkom obradom zemljista oko sadnica, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Korov se najintenzivnije javlja tokom juna, jula i avgusta, tako da usmeravanje paznje na njegovo suzbijanje tokom ovog perioda daje najbolje rezultate. Malciranje slamom se koristi u cilju zastite tokom zime, a potom i za suzbijanje korova u narednim sezonama, zajedno sa primenom herbicida i rucnog plevljenja.

ZASTITA TOKOM ZIME

Biljke ulaze u period mirovanja krajem jeseni (od sredine do kraja novembra). Da bi se bokornice zastitile od ekstremno niskih temperatura i pomeranja zemljista, a potom i isusivanja, koristi se malc kojim se prekrivaju sadnice. Kao malc, obicno se koristi slama od psenice, mada se u ove svrhe uspesno moze koristiti i slama od razi i sudanske trave. Slama od jecma i ovsa ne pruzaju adekvatnu zastitu. Jagode mogu pretrpeti znatna ostecenja bez zastite tokom zime.

Obicno se preko sadnica nanosi od 4 – 9 cm slame. Da bi se obezbedio sloj slame debljine 2,5 cm po hektaru potrebno je 2,5 mT slame. Slama ne bi trebalo da ima seme, a narocito seme od korova. Nanosenje malca je obicno mehanizovano – masinom koja sece i rasprsuje slamu preko leja. Postoji veliki broj razlicitih masina u pogledu vrste bala slame i metoda primene (bacanje slame nasuprot nanosenju na leje). Na manjim parcelama, malciranje se moze obaviti i rucno, uz paznju da debljina sloja nanesene slame bude ravnomeran.

Alternativni materijali, kao sto su tkani materijali ili vestacki sneg, takodje se koriste u svrhu zastite od niskih temperatura, ali je zastita pritom ogranicena. Slamu ne bi trebalo koristiti sve dok jagode ne udju u period mirovanja. Sacekajte dok prodje nekoliko jakih mrazeva, i lisce postane potpuno dehidrirano. Malc se mora primeniti pre nego sto nastupe temperature dovoljno niske da izazovu ostecenja, i pre sneznog pokrivaca posle koga malciranje ne bi imalo efekta. Malciranje primenjeno neposredno pre smrzavanja zemljista daje najbolji efekat. Ista procedura ponavlja se iz godine u godinu, dogod se zasad obnavlja.

AKTIVNOSTI PRE I ZA VREME BERBE

PRIHRANA - UKLANJANJE MALCA

U prolece, uklonite malc sa sadnica, i pomerite ga u sredinu reda. Iako je zastita sadnica od niskih temperatura primarna funkcija malca, on takodje sluzi da suzbije korov u medjurednom prostoru, kao i da plodovi ostanu cisti i neupraljani, jer malc ne dozvoljava da plodovi leze na zemlji. Zadrzavanje vlage i laksa berba su takodje prednosti malca. Nanesite malc svuda izmedju redova, gotovo do samih sadnica. Sadnice ce rasti kroz tanak sloj slame. Malc se moze ukloniti u rano prolece (od sredine do kraja marta), osim ukoliko imate za cilj da odlozite cvetanje.

Odlaganje uklanjanja malca takodje ce znacajno umanjiti prinose ukoliko se to ne obavi najkasnije do sredine aprila. Sadnice koje su ostecene niskim temperaturama zahtevace dodatnu negu, ukoliko dodje do odlaganja sadnje. Zastita od stresa obezbedjivanjem velike kolicine vode, suzbijanjem korova, insekata i bolesti moze uticati da se sadnice oporave. Dosadasnja iskustva su pokazala da prihrana vestackim djubrivom ne utice znatno na oporavak sadnice.

PREPOKRIVANJE

Vrlo praktican nacin kultivacije jagode predstavlja uzgoj jagode pod agril folijom koja stiti jagodu od ranih prolecnih mrazeva i omogucava ranije prispevanje plodova. Agril folija se postavlja na vec zasadjenu parcelu sa jagodom, koja je na foliji, tako sto se prekrije celokupna povrsina. Koriscenje pokrivaca izradjenih od sintetickih tkanina moze uticati na to da se sazrevanje ubrza, a primenjuje se po uklanjanju malca pocetkom marta. Medjutim, ovaj postupak moze se i odloziti, ukoliko ima ostataka snega, ili u slucaju niskih temperatura neuobicajenih za ovo doba godine. Uzgajivac moze odluciti da prepokrije rane sorte jagode, a ostavi nepokrivenim one koje kasnije radjaju, na taj nacin produzavajuci vreme berbe.

Prepokrivanje obezbedjuje samo minimalnu zastitu od niskih temperatura i ne predstavlja zamenu za malc, osim u oblastima sa blagim zimama. U prolece, prepokrivanje omogucava da biljke dobiju svetlost i vlagu, ali i zadrzavanje toplote, koja pogoduje rastu, i moze da ubrza cvetanje do 2 nedelje pod povoljnim uslovima. U najvecem broju slucajeva, prinosi ranih sorti su povecani. Prepokrivanje moze biti otezano, i ne treba ga primenjivati ukoliko je vreme vetrovito. Materijali moraju cvrsto biti privezani za krajeve klinovima u obliku slova U, dzakovima sa peskom ili drugim teskim predmetima. Pokrivac treba ukloniti odmah po pojavi cvetova, kao bi se omogucilo oprasivanje. U slucaju pojave magle, dok su cvetovi jos pod pokrivacem, moze se izvrsiti navodnjavanje odozgo, kako bi se sadnice zastitile. Prepokrivanje moze obezbediti samodelimicnu zastitu od mraza, narocito kada j dan koji prethodi mrazu hladan.

Suzbijanje korova je vazno u slucajevima koriscenja pokrivaca, jer je primecena pojacana aktivnost insekata kada ostaci korova prezime u zemljistu. Dobrom zastitom od korova ostecenja nastala usled aktivnosti insekata umanjena su u poredjenju sa slucajevima kada se prepokrivanje ne primenjuje. Prekrivaci za prepokrivanje su relativno skupi u inicijalnom trenutku, ali se mogu koristiti od 3 do 6 godina. Obratite paznju na to da pokrivac bude koliko je moguce cist i suv prilikom njegovog odlaganja i savijanja. Obelezavanje takninebojom omogucice njeno lakse postavljanje naredne godine. Takodje, obratite paznju na pojavu miseva u prostoru u kome drzite pokrivac, jer je takav material pogodan za skloniste misevima preko zime.

ZASTITA OD MRAZA

U odnosu na ostale faktore koji uticu na prinos, prolecni mrazevi imaju najveci uticaj na smanjenje prinosa. Mraz tokom samo jedne noci moze u potpunosti eliminisati prinos. Jagode obicno cvetaju pre poslednjeg mraza, narocito kada se koriste pokrivaci. Ako je sredisnji deo cveta crne boje to je znak da ima ostecenja od mraza. Uzgajivaci odlazu ulanjanje malca kako bi izbegli uticaj prolecnih mrazeva, ali se taj postupak moze negativno odraziti na visinu prinosa sa vise aspekata. Dodatnim nanosenjem slame u medjuredni prostor pre vremena cvetanja takodje se povecava rizik da biljka tokom dana upije manje toplote, cime se ubrzava hladjenje tokom noci.

Navodnjavanje odozgo potrebno je u okviru zastite od mraza, jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cvetovima ima vode temperature ce se zadrzati na 0°C, jer voda oslobadja toplotu pre nego sto se pretvori u led. Ostecenja na cvetovima dogadjaju se samo pri temperaturama nizim od -2,2°C. Ovaj vremenski prostor izmedju ledjenja vode i ostecenja omogucava da se zasad u potpunosti prekrije ledom, a cvetovi i sadnice ipak zastite. Medjutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan, temperature ce sici ispod tacke na kojoj se dogadjaju ostecenja, i zapravo tada mogu da ih prouzrokuju. Neophodno je izlivanje najmanje 25 – 38 mm vode na sat, odnosno 420-550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila adekvatna zastita. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote, cime se zastita od mraza umanjuje.

Pod ovakvim uslovima potrebne su vece kolicine vode. Navodnjavanje odozgo nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote koja isparava moze biti vece nego u uslovima zamrzavanja vode. Osetljivost cvetova na mraz varira u odnosu na razvojnu fazu. Otvoreni ili delimicno otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od cvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju su tolerantniji prema mrazu u odnosu na otvorene cvetove. Na zastitu od mraza mogu negativno uticati i drugi vremenski uslovi. Mirna, vedra noc pre ce stvoriti uslove koji izazivaju ostecenja, jer se toplota brzo gubi, i temperature cvetova moze biti niza od temperature u neposrednom okruzenju biljke.

Veca je verovatnoca da ce mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati veca ostecenja od onih koji slede iza pe ioda svezijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka. Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji ima najnizu temperaturu, kako bi se moglo zakljuciti o potrebi zastite od mraza. Delovi zasada na nizoj visini bice hladniji od okruzenja, a mogu biti znacajno hladniji u odnosu na vazduh oko gradjevina. Uz to, zastitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlaznost vazduha niza, jer je tacka pojave rose niza u takvim nocima, i tada se nize temperature mogu ocekivati.

Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca, i pre nego sto led pocne da nestaje sa biljke, ili pocne da se prirodno topi.

PRIHRANA I ĐUBRENJE

Svake godine po obnavljanju zasada (videti dole) preporucuje se testiranje zemljista zbog optimizacije programa prihrane. Najmanje 50 listova uzorkovanih sa celokupne povrsine zasada treba skupiti i osusiti (osloboditi od vlage) za analizu. Pregledom problematicnih delova zasada moze se utvrditi neophodnost dodatnog testiranja. Hranljive materije mogu se obezbediti iz prirodnih resursa, zatim kroz vestacka djubriva ili njihovom kombinacijom.

Uobicajena kolicina u podignutom zasadu krece se oko 79 kg N/ha nakon berbe, i 34 kg N/ha koji se primenjuju tokom septembra. Na primer, ako koristite amonijum nitrat bice vam potrebna 232 kg/ha da biste obezbedili 79 kg cistog N/ha (u amonijum nitratu ima 34% azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim vestackim djubrivima prikazan je u tabeli 2. Na laksim zemljistima moze biti potrebna nesto veca kolicina azota, a manja kod teskih zemljista. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) jenajbolji izvor azota u godini postavljanja zasada, mada ce bilo koji drugi, jeftiniji, izvor azota odgovarati nakon godine postavljanja zasada.

Urea je obicno najjeftiniji izvor azota, i treba je primeniti kako bi se izbeglo isparavanje. Nije neophodno primenjivati konvencionalna djubriva u odnosu 15-15-15, osim na peskovitim zemljistima. Prihrana stajskim djubrivom po sadnji se ne preporucuje kod gajenja jagoda za svezu potrosnju, usled mogucnosti pojave bolesti koje se prenose preko hrane (NORO virusi, Eserihija koli i sl., prim. prev.). Ukoliko se koristi stajsko djubrivo, obratite paznju na to da bude adekvatno kompostirano, i nanesite ga pre sadnje da bi se umanjio rizik.

NAVODNJAVANJE

Ovim sortama jagode pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, narocito na peskovitim zemljistima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno za postizanje najboljih rezultata i visokih prinosa. Ovaj uslov moze se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konacne velicine ploda, odnosno berbe, neophodne su vece kolicine vode, da bi se obezbedila kolicina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, kadgod je to moguce, osim kod primene zastite od mraza, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda. Navodnjavanje se takodje preporucuje nakon obnavljanja zasada, kako bi se odrzao isparavan zdravstveni status sadnica u narednoj sezonil.

BERBA I MANIPULACIJA PLODOVIMA POSLE BERBE HLAĐENJE I CUVANJE

Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, sto znaci da je potrebno vise berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte cesto, barem svaki drugi dan ili cesce, ukoliko su temperature visoke. Najvisi prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, posto se rosa osusi, i pre nego sto nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Odlaganje hladjenja nakon berbe znacajno moze uticati na trajnost plodova.

Jagode bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjace, propustanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade blizu 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlaznosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Vise temperature i niza vlaznost vazduha nepovoljno ce se odraziti na dugotrajnost plodova. Najbolji stepen zrelosti plodova jagode za svezu potrosnju je onda kada plod u potpunosti do bije crvenu boju, odnosno pre nego sto poprimi tamno crvenu boju.

Plodovi koji se oberu pre vremena punog zrenja imace vecu trajnost od onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje jagode za svezu upotrebu jeste obuka beraca da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Beraci mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plasticne posude za maloprodajno trziste koje se mogu direktno odlagati u hladnjacu i prosledjivati na trziste. Plasticne posude od ciste Clamm-shell plastike, razlicitih dimenzija, koriste se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno trziste Ove posude su jeftine, omogucavaju brzo hladjenje plodova i providne su. Preciznu velicinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od stiropora, kartona ili drveta jos uvek su prihvatljive za lokalno i neposredno maloprodajno trziste, kao i za namensko trziste.

TRANSPORT

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka desava se usled lose manipulacije plodovima posle berbe, ukljucujuci i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjice se i procenat gubitka. Jagoda bi trebalo da se odrzava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopustajuci pri tom da leze na dnu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice moze biti visa za cak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih tockova kamiona, kako bi se smanjilo truskanje.

Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati, ili se mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogucnosti treba koristiti kamion-hladnjacu. Medjutim, kod vecine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuca, i temperatura ne moze da se odrzi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hladjenje plodova pre utovaranja je cak i vaznije, kako bi proizvod stigao na trziste u sto boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjaca nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se odrzala niza temperatura. Ovaj postupak se ne preporucuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog trzista cesto je izvan kontrole odgajivaca. Na poboljsanje kvaliteta proizvoda koji stize do potrosaca utice razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan nacin postupaju sa svezom jagodom. Pozeljan je licni kontakt izmedju prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slucajevima kada to nije moguce, od pomoci moze biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz posiljku.

OBNAVLJANJE ZASADA

U sistemu gajenja pod folijom zasad jagode treba obnoviti da bi se umanjila pojava korova, umanjilo rastojanje izmedju redova i povecala bujnost zasada iniciranjem cerki biljaka koje ce popuniti rastojanje izmedju sadnica. Ovaj proces proredjivanja sprecava preveliki broj stolona, odnosno zivica u redu. Ove cerke biljke donece rod naredne godine. Sredstvo 2,4-D moze se primeniti pre obnavljanja zasada ukoliko se uoci pojava sirokolisnih korova. Listovi jagode moraju se ‘’sisati" kako bi se izbeglo unosenje sredstva u bokornicu, a time i ostecenje sadnica. Ovo sredstvo ne bi trebalo koristiti ukoliko ce se listovi ostavljati otvoreni u slucajevima stresa izazvanog obilnim padavinama, ostecenja nastalih usled napada insekta Othorincus spp., ili ostalih uslova koji se negativno odrazavaju na biljku.

Prilikom narednog "sisanja" redove bi trebalo suziti od 20 do 25 cm po sirini, motokultivatorom ili tanjiracom. Sadnicama pogoduje da vrhovi bokornica budu prekriveni sa 2,5 cm zemlje, jer se iznad starog korena pojavljuje novi. Nanesite djubrivo i navodnjavanje (najmanje 2,5 do 5 cm) neposredno nakon toga, kako bi se stimulisao novi prirast. Herbicidi koji se primenjuju pre kretanja pupoljaka mogu se primeniti odmah nakon obrade zemljista.

SUZBIJANJE STETOCINA

Jagode su osetljive na mnoge insekte i bolesti. Mnoge od ovih stetocina mogu se kontrolisati, ili se njihova zastupljenost moze minimizirati kroz adekvatnu negu i odrzavanje zasada. Odrzavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom kao i provetravanje i zastita od korova u cilju minimiziranja zastupljenosti domacina bolesti doprinece smanjenju uticaja bolesti i stetocina. Suzbijanje stetocina lakse je izvesti ako je bokor proredjeniji.

Pritom, izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida u cilju zaustavljanja sirenja pojave stetocine koja se suzbija takodje pozitivno utice na njenu zastupljenost. Medjutim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da ce gubici u prinosima preci prihvatljive granice hemijski pesticidi pruzaju najbolju zastitu i zadovoljavaju potrebe svakog trzista.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodica za invesitore "Prirucnik za proizvodnju jagode za svezu potrosnju", ciji je autor Dr Kortni Veber.